Statusne društvene grupe položaj, kaste, staleži.

Po Veberu, društvena očekivanja od pripadnika statusne grupe obuhvataju četiri oblasti.

1. Način življenja
2. Način sticanja dohotka
3. Zajedničko obrazovanje
4. Međusobno sklapanje brakova

Statusni simbol- predmet čije posedovanje pokazuje pripadnost određenoj statusnoj grupi.

Najrazvijenije su one statusne grupe koje su uspele da obezbede sebi društveni monopol u nekoj oblasti. Prvi korak ka tom monopolu jeste ekskluzivnost, otežavanje pripadnicima drugih statusnih grupa da pristupe određenim položajima ili dobrima. Ako se takva privilegovanost i zakonski ozvaniči, statusna grupa postaje STALEŽ.

MOĆ je sposobnost postizanja dobrovoljne poslušnosti.

Legitimnost- prihvatanje autoriteta i pravila koja vladaju u nekoj društvenoj grupi od strane pojedinaca koji je čine.

Viši društveni položaj, ugled i moć osnova su elite. Reč elita dolazi od latinskog eligere, što znači izabrati, i označava „društvene odabranike“, „izabranike“, pripadnike društvenog vrha.

Elita- najviša statusna grupa u nekoj strukturi.

Vilfredo Pareto (1848-1923) smatro je da u eliti spadaju najsposobniji u nekoj grani delatnosti.

Najsposobniji sa nižih položaja se organizuju i, kršeći dotadašnja pravila sistema, zaposedaju elitne položaje. To je kruženje elite, a dešava se u doba revolucije.

Gaetano Moska (1858-1914) drugi je predstavnik sociološke teorije elite. On vladajuću elitu naziva politička klasa. “U svim društvima javljaju se dve klase ljudi“, veli Moska, „klasa koja vlada i klasa kojom se vlada“.

Politička klasa (po Moski)– klasa ljudi koji upravljaju nekim društvom.

Masa (po Mosku)- niže klase kojima upravlja politička klasa (elita).

Politička formula (po Mosku)– ideološko opravdanje legitimnosti političke klase.

Stara politička klasa takođe traži podršku u narodu. Ko će od suparničkih političkih klasa pobediti zavisi od snage privlačnosti njihove političke forme za mase.

U savremenom svetu, sociolozi uočavaju i podelu elita po geografskoj oblasti delovanja. Kristofer Laš (1932-1994) deli elite na stare- nacionalne i nove- globalne.

Moć starih elita uglavnom je dolazila od vlasništva nad proizvodnom imovinom i od upravljanja državom. Moć novih elita dolazi od manipulacije informacija i od „profesionalne ekspertize“.