Porodica

Sociološki posmatrano porodica spada u red malih društvenih grupa ili primarnih društvenih grupa. Porodica je grupa najbližih srodnika koja se izdvojila posle dugog evolucionog kretanja društva iz šireg sklopa srodničkih zajednica (klan, rod, pleme, bratstvo), a koju karakteriše priznata, društveno sankcionisana veza između supružnika suprotnih polova (brak) i čiji je cilj rađanje, odgajanje i socijalizacija potomstva (rođene ili usvojene dece).

Za modernu porodicu je karakteristično izdvajanje bračnog para iz šireg srodničkog sklopa porodica i njihova autonomija, okrenutost supružnika ka potrebama svoje dece i izgradnja privatne porodične intime, tj. osećajnog zajedništva među članovima.

Porodica počiva na relativno trajnijoj monogamnoj vezi i odnosu pripadnika dva suprotna pola koji stvaraju zajednicu radi rađanja i potomstva. Brak je veoma stara univerzalna društvena institucija, društveno priznata, kojom se normiraju seksualni odnosi pripadnika dva suprotna pola sa ciljem rađanja potomstva.

Porodica se dovršava rađanjem nove ljudske jedinke- ona postaje društvena grupa činom biološke reprodukcije, koji može biti zamenjen činom usvajanja deteta. Na temelju ovog događaja u porodici se uspostavljaju dve trajne vrste društvenih odnosa:

–          polno- rodni odnosi ili rodno- polna podela rada u porodici– pojam roda označava društveno konstituisane i konstruisane uloge polova u društvu;

–          generacijski– generacije su velike društvene grupe koje se zasnivaju na starosti, odnosno poreklu svojih pripadnika. U prodici govorimo o genealoškim generacijama tj. generacijama predaka i potomaka, a u modernoj porodici o roditeljima i generaciji njihove dece.

Na ovim odnosima se gradi struktura porodice koja obuhvata mrežu srodničkih odnosa, unutar same porodice i između pojedinačnih porodica. Srodnička mreža odnosa posreduje pojedincima položaje, uloge i norme koje ih integrišu u širu društvenu zajednicu.

Osnovna funkcija moderne porodice jeste socijalizacija novih članova društva (dece) odnosno društvena kontrola kroz permanentni proces normalizacije odraslih članova (supružnika). Proces socijalizacije uključuje tri složena procesa: kultivaciju (uvođenje deteta u društvenu kulturu), socijalizaciju u užem smislu (uvođenje deteta u sistem očekivanih društvenih uloga i položaja) i individualizaciju (personalizacija- formiranje personalnog integriteta i identiteta, tj. svoga JA) novog člana društva.

Moderna porodica ima tendenciju da sve više odbacuje i sužava ranije mnogobrojne funkcije, a pre svih proizvodne- to je proces redukcije porodičnih funkcija.

Domaćinstvo je radno- funkcionalni i smeštajni prostor porodice. U savremenim društvima domaćinstvo i porodica se najčešće poklapaju, pa zato govorimo o porodičnom domaćinstvu.

Sociološki, porodica se posmatra kao primarna grupa ili kao intimna zajednica koja živi u privatnoj sferi. Pojedinci u porodici se osećaju slobodnije u odnosu na sve druge vrste pripadanja i odnosa. Iz tog razloga u porodici češće dolazi do sukoba između članova, jer svaki pojedinac smatra da im pravo da neposredno iskaže svoju povređenost, ljutnju, strah, razočaranje ponašanjem ili stavovima drugih.

Podela na privatnu i javnu sferu učvršćuje se okvirima građanskog društva. Privatna sfera po tom obrascu i shvatanju društva jesta sfera u kojoj živi i radi privatni individuum i njegova porodica, a javna sfera se odnosi na državu kojoj privatni individuumi ustupaju deo svoje slobode, kako bi osigurali svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.

U društvu modernog doba porodica ima veoma značajnu ulogu da stabilizuje i uravnoteži odnose između makrostrukture društva i njegovih podsistema i mikrojedinica društva- pojedinaca i njihovih brojnih socijalnih veza. Porodica je most koji omogučava da se raznovrsni uticaji društva prenesu do pojedinaca, ali i da se individue zaštite porodičnom intimom u odnosu na nepreglednost i zamršenost globalnih društvenih veza

Moderan brak je, umesto ranije religijske institucije koja obavezuje na doživotnu vernost i zajedništvo, pretvoren u profanu pravnu instituciju- sklapanja bračnog ugovora. Za ugovor je potrebna slobodna volja oba ugovarača- muškarca i žene, i u tome leži u osnovi ravnopravnost partnera u modernom braku.

U domaćinstvu je uvek postojala veoma striktna podela uloga prema rodu i godinama života. U modernoj porodici podela rada je izvršena tako što je muž- otac dobio zaduženje da zarađuje za izdržavanje porodice, a žena- majka da kod kuće održava domaćinstvo i brine se o deci. To je obrazac strategije rodnih uloga supružnika. U današnje vreme ova situacija je veoma promenjena jer su u većini slučajeva i žene hraniteljice, tj. izlaze na tržište rada, zapošljavaju se i zarađuju sopstvena sredstva za izdržavanje.

Ukoliko u porodici postoje dugotrajni nerešeni sukobi između supužnika, najčešće se rešavaju razvodom braka.

U današnje vreme sve više dolazi do izražaja tendencija da se brišu rodne razlike upisane u prošlosti u uloge majke i oca, pa se za te uloge upotrebljava rodno neutralni pojam- roditeljstvo. Time društvo pokazuje da očekuje da oba supružnika podjednako ulažu u svoju decu i da se podjednako iskažu kao roditelji. Ipak, činjenica da i danas žene najviše prihvataju odgovornost i staranje o deci pokazuje da društvo mora još više da se promeni kako bi bio ostvaren pravi smisao roditeljstva. Savremena porodica se naziva i decentrična porodica zbog toga što je funkcionalna pažnja partnera usmerena ka deci.

U modernom dobu deca postaju roditeljski projekat, roditelji ulažu u budućnost dece. To znači da porodica i društvo decu određuju kao objekte roditeljskih vrednosti, ambicija i želja. Ako se projekat ne ostvari, roditelji rizikuju da dožive poraz u najvažnijem domenu svog ličnog života, a na decu pada krivica da su neuspešna.

Konflikti u porodici – uzroci nastajanja sukoba mogu ležati u makrodruštvenoj ravni (ekonomska recesija, nezaposlenost, siromaštvo i sl.), a mogu biti i neke osobine ličnosti članova porodice ili njihova uzajamna neprilagođenost. Dugotrajnao nezadovoljstvo najčešće rezultira porodičnim nasiljem. Najčešći vršilac nasilja u porodici je muškarac koji se koristi sredstvima patrijahalnog autoriteta.